КРВАВИ МЛАДЕНЦИ

КРВАВИ МЛАДЕНЦИ

 

„Стари Брод је Титаник за који нико не зна, иако је у Дрини подављено више људи, него у Атлантском океану, на оном броду за који зна цео свет“, написао је академик Матија Бећковић поводом страдања више од 6000 Срба од стране усташке руке у селу Стари Брод и  Милошевићи код Вишеграда у марту 1942. године.

У том мјесту се данас, обиљежава 84 године од тог злочиначко недјела  када су усташе под вођством Јуре Францетића, заклале и у Дрину бациле српску дјецу, жене и старце.

„Гледао сам по неколико дјевојака, држећи се за руке скачу у хладну Дрину да их усташе не би обешчастиле. Како валови наилазе, по површини лелујају дуге црне косе и крваве хаљине јер је вода носила све пред собом“, сјећа се, тада шестогодишњак, а сада 90-огодишњак Војислав Нинковић из села Каберник, један од преживелих овог незапамћеног масакра.

Нинковић каже да и сада види сцене клања и мучења жена и дјевојака и чује плач и јауке дјеце за мртвим мајкама.

“ Због јаких киша, чекали смо на обали да се превеземо на другу страну. Дрина је била мутна и крвава. Мајка нас је љубила и грлила, а отац тражио спас код Њемаца који су превозили на другу обалу на којој је био спас“,прича сјећање са сузама у очима Војислав.

Војислав Нинковић каже да се о тим страшним дешавањима, у оно вријеме, морало ћутати. Срећан је што је завјет ћутње прекинут и што данас на мјесту покоља имамо Спомен – комплекс посвећен српским жртвама страдалим у Другом свјетском рату.

Стари Брод код Вишеграда  представља важно мјесто сјећања и духовног окупљања које све више привлачи посјетиоце, ходочаснике и туристе.

 

М. СИМАНИЋ