ПРУГА КОЈА ЈЕ ВРИЈЕДИЛА ЗЛАТА: 120 ГОДИНА ОД ДОЛАСКА ПРВОГ ВОЗА У ВИШЕГРАД

ПРУГА КОЈА ЈЕ ВРИЈЕДИЛА ЗЛАТА:
120 ГОДИНА ОД ДОЛАСКА ПРВОГ ВОЗА У ВИШЕГРАД

Из прошлости града

Четвртог јула 1906. године у Вишеград је свечано ушао први воз из правца Сарајева, заувијек мијењајући начин живота у долини Дрине.

Аустроугарска монархија градила је пругу из стратешких и војних разлога, тежећи да повеже Сарајево са својом источном границом. Због изузетно тешког терена, пробијања масивних стијена и савладавања кањона Праче и Дрине, „Источна пруга“ постала је инжењерско ремек-дјело, али и финансијски подвиг без премца – сваки метар ове трасе коштао је колико и килограм чистог злата.

Радници су, уз надљудске напоре, изградили скоро стотину тунела, те мноштво мостова и вијадуката, што је привукло пажњу цјелокупне европске јавности тог доба.

Пруга којом је саобраћао легендарни Ћиро неповратно је измијенила дотадашњи начин трговине и путовања. Жељезничка станица постала је ново средиште окупљања, преузимајући улогу коју је вијековима имала сама Ћуприја.

Иво Андрић у роману „На Дрини ћуприја“ доноси незабораван књижевни приказ доласка првог воза, који је наговјештавао нова времена:

„На нову станицу подигнуту на десној обали реке, на месту где су некада били војнички логори, слегао се силан свет. Све је то гледао са страхом и неверицом, са дивљењем и поносом дугачки низ сивих и зелених вагона, лаких и чистих, и у њима свет који седи на клупама, прекрштених ногу, пуши и гледа кроз прозор као на теферич.“

Ова пруга била је главни покретач економског, културног и друштвеног развоја цијелог краја. Касније, 1925. године, продужена је према Ужицу и Београду.

Дуже од седам деценија пруга је хранила и развијала овај регион. Ипак, под изговором нерентабилности, тадашња власт одлучила је да је укине.

Посљедњи путнички воз из Вишеграда за Сарајево испраћен је 1. августа 1978. године, остављајући иза себе сузе, тугу и сјећања на добра времена.

Дивна ВАСИЋ