ПРИЈЕ ПУНИХ 90 ГОДИНА ПОЧЕО ЈЕ РАДИТИ „ВИСТАД“ – ФАБРИКА КОЈА ЈЕ ПРЕПОРОДИЛА ВИШЕГРАДСКИ КРАЈ
Из прошлости града
Најзначајнији период у развоју града је отварање фабрике оружја и муниције „ВИСТАД“ / Вишеградска индустрија Станковић, А.Д. /. Наиме, инжењер Никола Станковић је 1935. године добио дозволу од надлежних органа Дринске бановине да у Вишеграду отвори и почне производњу муниције. За потребе фабрике откупио је објекте бивше аустроугарске касарне на лијевој обали Дрине, а дио производње био је смјештен у подземним тунелима испод Околишта.
Станковић је до тада већ имао неколико фабрика на подручју Краљевине Југославије које су биле дио војне индустрије.
Вистад запошљавао 4.000 радника
Фабрика „ВИСТАД“ је радила у три смјене и запошљавала око 4000 радника. Осим инжењера и квалификованих радника који су дошли из Славонског Брода, Крагујевца, Крушевца и Краљева, било је запослено стотине радника из вишеградског краја и сусједних мјеста из Србије и Црне Горе. Био је то велики војни комплекс са мноштвом погона и радионица. Изнад машинског погона Станковић је подигао вилу за становање, а на другој страни улице према Дрини подигнути су пословни објекти, управна зграда и електрична централа.
Фабрика је имала своју пекару и продавнице гдје су се снабдјевали запослени по повољним цијенама, чиновничку и радничку кантину, своју амбуланту, музичку секцију и боксерски клуб.
Хроничари тог доба су забиљежили да је „изгледало као да се још један град доселио у Вишеград. То се најбоље види у рано јутро када преко хиљаду радника жури улицама и сокацима града да пређе Ћуприју на Дрини и на вријеме стигне на Околишта и уђе у погоне фабрике. Запосленост је пуна и највећа до тада, а по први пут запослене су и жене, јер у фабрици и за њих има посла.“
Град се брзо мијењао
Изглед града брзо се мијењао. Вишеград је у кратком временском периоду доживио друштвени, привредни и културни процват и успон.
Велики број становништва био је запослен и у дрвној индустрији „Варда“, хемијској фабрици „Терпентин“ у Добруну, предузећу „Гранит“., које се бавило експлоатацијом и обликовањем гранита и сиге, на жељезници, у трговини и угоститељству. У овом периоду, посебно у Новој Махали, саграђени су бројни стамбени објекти и отворене су десетине занатских радњи разних дјелатности.
Саграђен је и Српски дом гдје је отворено и прво обданиште, а поред ћуприје у згради Народног дома (касније зграда Гимназије) отворена је Грађанска школа (средња школа).
Период успона прекинуо је почетак Другог свјетског рата.
Власник фабрике „ВИСТАД“ успио је почетком рата да дио машина демонтира и одвезе у своје погоне у Ваљево, гдје се тада одселило и много вишеgradских радничких породица.
У току рата фабрика је опљачкана и уништена.
Послије рата имовина инжењера Станковића је одузета и конфискована. На остацима некадашње војне фабрике у Вишеграду почеће са радом фабрика „Партизан“, а у Ваљеву ће се наставити производња у фабрици под новим именом „Крушик Ваљево“.
Вила инжењера Станковића, која је била дио великог комплекса, постаће зграда вишеградске болнице, а зграда на спрат гдје је био службени улаз у фабрику и данас је стамбени објекат.
Дивна ВАСИЋ