ДУШКО ТРИФУНОВИЋ ЈЕ ЧИТАО ПЈЕСМЕ ВИШЕГРАДСКИМ ГИМНАЗИЈАЛЦИМА

Вишеградска гимназија била је уважавана у тадашњој Босни и Херцеговини али и у цијелој Југославији. Већина њених ученика била је  успјешна на факултетима а касније и у каријерама које су остварили.

Али то је дуга прича. Писаћемо о култури. Те 1972. и 1973. године талентоване литерате у гимназији, уз наговор професора Бошка Шајатовића, основале су школски лист „Освајања“. На страницама листа писали су Радиша Благојевић, Радисав Чолаковић, браћа Исмет и Мустафа Смајиловић, Жарко Чигоја, Ади ( заборавио сам му право име и презиме) и многи други.

Лист „Освајања“ штампан је тада на шапитографу, справи за умножавање текста и цртежа који је радио са шаблоном и мастилом.

Ова литерарна група приређивала је суботом  пјесничке вечери у библиотеци, налазила се у згради Лотикиног хотела, тако што би „пјесници“ у првом дијелу говорили познате стихове тада југословенских и свјетских пјесника напамет а онда своја литерарна остварења .

Да будем личан тих година сам научио напамет пјесме Тагоре, Бранка Миљковића, Десанке Максимовић, Шантића, Ракића, Тина Ујевића, Драинца, Диса од којих многе и данас плове мојим сјећањима.
Пред нобеловца Иве Андрића у гимназију су долазили и други писци и пјесници.

Сјећам се да је једне вечери стихове гостовао  тада мање познати пјесник Душко Трифуновић  рецитујући  пјесме из збирке „Буквално тако“.

„Ми смо се већ растали, само чекамо да воз крене, ти ћутиш а ја те смјерно подржавам, ми се правимо свечеви рођаци, а она жена што пере прозор као да теби маше, маше том времену, том времену, том времену, маше, маше…“, срицао је пјесник заогрнут у тамно зелену вјетровуку.

Касније смо плесали  уз Душкове пјесме  компоноване на његове стихове .

У собри Душка Трифуновића у Сремским Карловцима 

Нисам имао прилике  да видим више уживо пјесника који је, у току рата преселио у Нови Сад.

Случај је хтио да ме пјесник Јован Михаило из Ливна, настањен у Новом Саду, упозна са Пером Зупцем али и одведе у собицу у Сремским Карловцима гдје је писао и дружио се са осталим поетама Душко Трифуновивћ . У том скромном  кутку се чува његова писаћа машина, књиге, фотографије ,  дијелови прибора и одјеће и текстови најпознатијих пјесама.

Затражио је да буде сахрањен на гробљу у Сремским Карловцима, на  бријегу одакле пуца поглед на Дунав и околину. Жеља му је испуњена. Сахрана је обављена 30. јануара 2006. године .

РАДОЈЕ ТАСИЋ