ЧУДОТВОРНА МОЋ МУШМУЛЕ

Мушмула је чудотворно воће, извор здравља, елексир живота али је, последњих година, у најезди егзотичних  воћака скоро заборављена.

Сељаци одвајкада знају да се мушмула калеми на глог који јој је најбоља подлога. Из породице је ружа и слична је јабукама и крушкама.

Плод мушмуле

Домаћини у селима су је гајили као кућно воће  због љековитости али и због тога што није погодна за транспорт до пијаце.

Била је веома цијењена па су баке  дјеци, која извољевају шта ће појести љутито говориле `Хоћеш ли, можда, мушмула ?`

Плод мушмуле се једе тек кад угмили и то је поседње воће које се крајем новембра може видјети на стаблима.

Тако гљил или гмил плод, ако се конзумира свјеж, сузбија цријевне и желудачне упале и елиминише надутост.

Дјелује антивирусно и антибактеријски.

Ублажава упале крајника и дисајних путева а снижава и холестерол и лијечи многе болести.

Од ове биљке све се користи у алтернативној народној медицини.

Чај од листа мушмуле, који се бере у прољеће, зауставља крварење и лијечи десни и усну дупљу.

Цвијет се користи у чају за побољшање пробаве.

И кора са стабла од овог необичног воћа кориштена је у прошлости за лијечење маларије.

Сјеменке мушмула су обавијене посебном желатинастом масом  која има примјену  у народној медицини за санирање повреда на кожи.

Мушмулу су користили и Асирци и Вавилонци, конзумирана је и у античко вријеме а Шекспир је у љубавној романси Ромеа и Јулије нашао чак мјесто и за ово чудотворно воће.

Р.ТАСИЋ

Прочитајте и...