ЦРКВЕ БРВНАРЕ У ОКОЛИНИ РУДОГ И ВИШЕГРАДА

Једна изрека каже “ упознај своју земљу да би је више волео.” Шта је традиција? Какве су то везе које нас  повезују , уједињују , учвршћују као народ. Шта о нама говоре и каква сазнања нам дају те грађевине стрмих кровова са шиндром,тремом, малих прозора и дрвених стубова.

Кроз векове ово подручје  било је  под утицајем велики сила, ратова, разарања али увек је вера била  та која нас је повезивала и одржавала. Цркве брвнаре су биле и данас су једне од тих веза. 

Нигде као у црквама брвнарама тамјан  тако опијајуће не мирише, нигде као у црквама брвнарама верник нема такав осећај близине  Божије речи  мира и спокоја. Градили су их сеоски неимари  у духу традиције . Подсећају на изглед обичне куће и њихова намена није била искључиво религиозна , већ и места на којима су се доносиле важне одлуке.

Црква брвнара у Вагану

Црква брвнара Светих Благовести Пресвете Богородице, Ваган , Будимлија:

Црква се налази у селу Ваган у живописном пејзажу, оивичена храстовом шумом. Представља оазу из доба Немањића. Историја храма датира из 1672. године  и дубоко је везана за манастир Добрун. Након пада добрунског  града део монаштва се из Добруна  преселио у село Крушћање , данашњи Ваган. За село Ваган и за сам храм везано је низ легенди које су се преносиле са генерације на генерацију. Прича се да је село добило име по манастирским  вагама где се вагало жито и остали усеви. 

Првобитна црква брвнара је под налетом зла  турских зулумћара  срушена али су монаси у заједништву са становништвом  саградили данашњи изглед цркве брвнаре.  Црква је обновљена 1878 . године и тада добија свој коначан изглед.  Спада у најстарији верски објекат у општини Рудо. Служила је и данас служи својој главној намени духовног места, где су се људи кроз историју крили од Турака, безбожника, причешћивали, крштавали, венчавали , проналазили мир и духовну снагу. Пар пута бива изложена нападима неких људи да је спале али је свети храм спашен.
У периоду после Другог светског рата  храм бива запуштен.  Захваљујући пастирима храм је ограђен  и чуван да га стока не оскрнави.   У овом храму чувана је чувена Чајничка Красница, икона чуда и исцељења , надалеко чувена не само међу православцима већ и међу припадницима других религија. 
С обзиром да је стање овог специфичног здања доста лоше , монаштво и народ овог краја је покренуло акцију обнове комплекса и реконструкцију цркве. Архимандрит Јован Гардовић , игуман манастира Светог Николе у Добрунској Ријеци, организовао је протеклих година парохијане околних села да се санира кров и под цркве и изгради парохијски дом и други пропратни објекти.
„. Одзив људи био је велики, помоћ је пристизала у грађевинском материјалу, новцу или надницама тако да је порта добила сасвим нов, леп и функционалан изглед“, навео је Гардовић.

Црква брвнара у Доњој Ријеци , Штрпци

Црква Светог пророка Илије Доња Ријека, Штрпци :

Црква је саграђена након подизања српског устанка 1875. године. Налази се у селу Анџићима, код Штрбаца,  у општини Рудо. Градили су је мештани из околних села. За подизање светиње најзаслужнији је био монах Дионисије Вранешевић Поповић, а највећи процват у градњи имала је за време службовања проте Захарија Поповића између 1876. и 1878 . године. Црква је обновљена 1970. године. Божија рука је чувала ову светињу деценијама од турског беса и сваког другог зулума.
 Црква припада једнобродном типу храма , изграђена од тврде лучевине. Темељи цркве су од камена. Врата на улазу и северној страни нису украшена што је типично за цркве из периода 19. Века. “Свако брвно, греда, шиндра и олтарска преграда су исти онакви какви су били када је светиња завршена. Све је на свом месту где је и некада било,“ додаје Савић. Иконе на иконостасу нису постављене по садашњим црквеним канонима .Поредане су редом како су их дародавци даривали.
 „Очито је да овде има веома старих и вредних икона, различитих аутора јер су их, после рушења манастира  Светог Николе у Прибојској Бањи , монаси и игумани овде доносили. То тврди Саво Дерикоњић из Прибоја“, објашњава свештеник Савић.  Сачуване иконе Светог пророка Илије чудотворца, боговидца  и заштитника храма и Богородице с Христосом  данас се чувају у новој цркви у Штрпцима.
 Драгиша Милосављевић , историчар уметности из Ужица је у својој књизи о црквама брвнарама у Србији и БиХ написао да је овај храм у прошлости имао много већи значај .”Према његовој теорији , негде у близини цркве брвнаре сакривен је и део богате , пре неколико година откривене ризнице из манастира Светог Николе у Прибојској Бањи “, истиче  стештеник Савић. 
У самој порти, поред  здања храма,  сахрањени су свештеници Захарије и  Јован,  обојица из чувене свештеничке породице која је имала девет свештених лица.

Милован Ђуровић из села Штрбаца сећа се да је поред храма било неколико софри овдашњих домаћина и и да су Свете литургије одржаване сваког православног празника. 

Храм Преподобне  мати Параскеве у Бјелом Брду:

Црква брвнара у Бијелом Брду


У селу Бјело Брдо  надомак града Рудо налазе се два храма посвећена Преподобној мати Параскеви. Становништво Бјелог Брда веома поштује своју заштитницу. Своје поштовање и духовну везу исказују кроз  чување и одржавање подједнако оба храма.

За градњу цркве брвнаре карактеристично је то да се налази на земљишту где је у прошлости била аустријска касарна. Земљиште кроз историју припада Краљевини Југославији, чији су чланови били припадници  пљеваљског одреда који су поклонили плац за градњу цркве. Црква брвнара је освештана 1936. године за време службовања Св. Митрополита  Петра Зимоњића.
 Породица Анђић, браћа Јосиф и Василиј,  по занимању индустријалци, на иницијативу свештеника Св. Будимира Соколовића, поклонили су за градњу цркве своја брвна. Иконостас цркве је скроман, иконе се се налазе на дрвеним преградама.Звоник црке је изливен у ливници у Земуну. 

Други храм се градио 1992., а освештан је  2002. године. Донатор храма је суграђанин Видоје Пјевчевић. Сваке године се у дворишту храмова прославља слава свете Петке уз литије , свештенство и околно становништво.

Црква брвнара Христа Спаситеља у селу Бијела код Вишеграда:

Када дођемо у село Бјела надомак Вишеграда и поглед усмеримо ка нетакнутој природи  и угледамо цркву брвнару, почињемо да схватамо ту потребу од бега од  брзог живота и градске вреве, свакодневног стреса. Схватићемо снагу молитве у лепоти природе. Баш такву снагу даје нам ово место , њена црква, њен настанак, јер сама њена изградња нам још једном потрђује колико је породица  важна карика у друштву. Јединство породице још једном нам открива ту истину да кроз темељ „чврсте” породице нико неће бити остављен и заборављен.Тај значај  потврђује нам и породица Тасић. 

Црква брвнара у селу Бијела код Вишеграда


Старешинство породице Тасић кога чине  петорица људи из тог подручја. Они су заједничким снагама започели изградњу цркве брвнаре на Чадиној бари, коју историчари уметности сматрају једну од најлепших на овим просторима.  Црква је изграђена од брвана седам напуштених кућа  пронађеним у околним селима.Њихова старост се процењује на више од сто година.Представља необичну, упечатљиву , занимљиву грађевину јер је сва од дрвета, од зидова, сводова, звоника , иконостаса , чак и подова. Брвна су грађена од дрвета  лучевине и смоле.

 На брвну ,при самом уласку у цркву,  налази се икона посвећена Нерукотвореном лику Христоса Спаситеља. Иконостас цркве је изузетно богат , чине га  седамнаест икона рађених  од стране иконописца Ненада Деспића,  који и сам потиче из ове околине. Звоник на цркви је тежак стотину килограма. Мирис смоле који се осећа при обиласку цркве, употпуњује тај осећај мира и духовности . Црква брвнара је у потпуности уклопљена у  лепоте нетакнуте природе у селу  Бјела код  Вишеграда. Старешинство цркве је почело изградњу конака у порти цркве.

Сваке године испред цркве  организује се сабор Тасића који окупљају између 200 и 400 браственика. Због тога је старешинство цркве одлучило да изгради дрвену надстрешницу под којом сваки домаћин има своју софру.  На сабору Тасића промовишу се књиге ,фотографије некадашњег живота на селу, сакупља се помоћ за угрожене.Такође, старешинство цркве сваке године додељује  повељу “ Брвно”  истакнутим личностима и заслужним грађанима. За туристе и  локално становништво црква брвнара у селу Бјела  је храм који је центар села ,стециште заборава и молитве верника из свих крајева.

Ивана СТАНКОВИЋ

Прочитајте и...