У ПОТРАЗИ ЗА ИЗГУБЉЕНИМ ВРЕМЕНОМ /3/

Ријечи у камену

Херцеговачки дефтер из 1475/77. године региструје око тридесет села насељених крстјанима у областима Коњица, Фоче, Самобора, Вишеграда, Пљеваља, Калиновика и Рудог.

 Мало је познато да је руђански крај богат по налазиштима стећака. Некропола стећака у Пазаљама, на локалитету Мраморје (што је један од лингвистичких доказа о постојању некропола – с обзиром на то да овдје ову врсту споменика називају и мраморовима), према Алији Бејтићу спада у једну од највећих некропола у БиХ, јер обухвата око 200 стећака (сљемењака, сандука и плоча).

Стећак

Пут до Пазаља води кањоном ријеке Радојне. Ријека Радојна највјероватније је добила име по великашу који се звао Радохна, или Радин (у неколико варијанти; често име у дефтеру), који је вјероватно држао ширу област у којем се налазило подручје Пазаља, односно ријеке Радојне.

 Са друге стране кањона ријеке, налази се село Радожеља, чије име се опет може довести у везу са поменутом особом. У једном запису помиње се и селиште госта Радоње. (Отуда се и назив Радојинског језера у Новој Вароши може извести из ове лексеме)

.Такође, још један од доказа крстјанске насеобине на територији данашње општине Рудо јесте и запис о виноградима госта Прибисава у селу Гривин. Уклесани мачеви на два стећка показују да умрли припадају племићком сталежу, те се неки од ових гробова могу довести у везу са страдањем војске бана Стјепана коју су чинили „безбожни и погани бабуни“ у сукобу са војском младог српског краља Душана, сукобљених баш у Полимљу, како се наводи у једном српском запису из 1329. године.

Стећак с натписом

 Свакако да ова некропола крије још много прича затрпаних под земљом. У тренутак у којем се под слојевима земље и маховине појавила рука која држи мач, схватили смо истинитост ријечи Мака Диздара да стећак јест камен, али јесте и ријеч, јест земља, али јесте и небо, јесте материја, али јесте и дух, јест крик, али јесте и пјесма, јест смрт, али јесте и живот, јест прошлост, али јесте и будућност. И као што говори сама симболика спирала на стећцима, које смо препознали на једном од њих, у том тренутку у којем се доживјело и умирање и рађање, неки заборављени свијет средњовјековне Босанске државе је поново проговорио.

Јована ОСТОЈИЋ

Прочитајте и...