СЈЕЋАЊЕ НА ДОАЈЕНА ВИШЕГРАДСКОГ НОВИНАРСТВА

ВИШЕГРАД – Навршило се девет година од када је 4. Фебруара 2012. Године, у 82. години живота преминуо Љубомир Мутапшић, познати вишеградски новинар и хроничар.

Као истински доајен вишеградског и спрског новинарства писао је за београдске „Вечерње новисти“ пуних 45 година, радио је за Радио-Сарајево и многе друге електронске и писане медије, а оснивач је „Вишеградских новина“ и један од утемељивача Радио-Вишеграда.

„Најбољи доказ да је новинарство болест зависности је новинар Мутапчић, који је до посљедњег даха писао за свој омиљени лист“, рекао је на комеморацији његов колега новинар и дугогодишњи пријатељ Радоје Тасић.

Говорећи о Мутапчићу као некадашњем раднику општинске администрације, тадашњи начелник општине Вишеград Томислав Поповић је истакао да је Чича, како су гасви звали,  био одборник у општинском парламенту у више сазива и да се његова ријеч с пажњом слушала, а идеје, углавном, прихватале.

Његов колега новинар Славко Хелета је на посљедњем испраћају на гробљу рекао да је умро човјек који је Вишеград носио у срцу.

„Чича Љубо је био човјек од кога су полазиле бројне иницијативе, новинар коме су се као својеврсном домаћину обраћале колеге по перу при доласку у Вишеград, човјек који је увијек био спреман за кафу и пријатан разговор у најљепшој љетњој башти од Београда до Дубровника, крај ћуприје на Дрини, која га је увијек и изнова инспирисала да пише и када га здравље није служило. Друговао је са обичним људима у кафанама и на улици, без икаквих предрасуда, не предајући се ни у подмаклим годинама“, рекао је Хелета.

Уз присуство бројих вишеграђана сахрањен је, 6. Фебруара 2012. године на Градском горбљу Црнча у Вишеграду. Према посљедњој Мутапчићевој жељи, на путу ка гробљу ковчег са његовим посмртним остацима преко моста Мехмед-паше Соколовића пренијели су вишеградски новинари и бројни пријатељи.

-Друштво треба да поклања знатно већу пажњу медијима. Многе ставке у буџету су за мене другоразредне у односу на информисање. Јер, «све што није записано, није се ни догодило». Радио и Телевизија, па и интернет, су значајни за информисање грађана, само што је информација која се пласира путем њих пролазна и кратког памћења. Зато се морамо с пажњом односити нашим штампаним гласилима. Штампани медији су свевремени, они остају иза нас, за будуће генерације као својеврсни документ.

Овим ријечима Љубомир Мутапчић, доајен вишеградског и  новинарства ширих простора, захвалио се јануара 2007. године тадашњем начелнику општине Вишеград Миладину Милићевићу и својим колегама, приликом уручивања највећег општинског признања «Повеље Вишеграда», на свечаном Новогодишњем пријему за новинаре.

-Кад прелистам своје текстове које сам писао прије четрдесетак и више година сјетим се тих дана, као да је јуче било. Ево, да питамо данас најстарије вишеграђане «Кад је стала Дрина испод ћуприје»(?), сумњам да ће се ко сјетити. А то има записано у мојим и текстовима мојих тадашњих колега, све је остало за историју, причао је Чича Љубо.

Присјећајући се свог првог сусрета са новинарством, чича Љубо је записао да је све почело давне 1950. године, на одслужењу војног рока, када је уређивао зидне новине.

Након војске почео је писати, прво у Задругару, затим у Туристичким новинама и Борби.

-Пишем ја тако за Борбу кад добијем писмо. Кажу основане Новости и то вечерње. Почнем тако од првог броја и ево и дан данас, у 77. години живота сам активни дописник ових најтиражнијих дневних новина у предратној Југославији, а и данас, са сјетом је говорио Чича Љубо.

-Моје бављење новинарством је на заласку. Млађим колегама савјетујем: његујте информисање у свим областима, али да оно буде истинско, стручно обрађено и на нивоу овог својеврсног заната који се прије свега мора вољети и непрекидно учити, да се путем ваших текстова и других прилога далеко чује, види и чита о нашим крајевима, људима и догађајима, често је савјетовао млађе новинаре, који су га изузетно цијенили.

Поводом 25. година Новости, прије рата, проглашен је дописником године, а слично признање додјељено му је и након минулог одбрамбено-отаџбинског рата.

Славко Хелета

Прочитајте и...