СРЕТЕНОВИ ПАСТУВИ КРСТАРЕ ЗЕЛЕНГОРОМ

ФОЧА – Зеленгора је чудесна планина, предјели нестварне и непоновљиве љепоте, сакривене у ријечним кањонима, дубоким мрачним шумама и отвореним ливадама  препуним љековитог биља.

Красе је многе врсте четинарског и листопадног дрвећа , једином прашумом у Европи и чисто прозрачно небо изнад ње.

Бисери Зленгоре су њене горске очи, девет језера са чистом водом која се може пити као да је на извору.

На њеним обронцима скоро скривена села и дрчни али гостољубиви горштаци.

Школа јахања на Зеленгори у Врбници

Један од њих је занесењак природом Сретен Малиш из села Врбница који је давно одлучио да љубитељима планине покаже бар дио њених љепота и тајни али не на обичан начин пјешице или аутомобилом већ на коњима.

Његова ергела се састоји од шест прекрасних пастува босанско-брдске и арапске пасмине, добро његованих и тимарених, опремљених опремом за јахање по ливадама, шумама и врлетима.

„ Кад се укаже потреба користим и три пастува од комшије тако да се некад може догодити да цијели караван, са туристима рано ујутро крене из Врбнице у срце Зеленгоре, „ почиње своју животну причу човјек који се опредјелио да бивствује на огњишту својих предака и ту оствари егзистенцију.

Малишеви коњи су питоми, умиљати, дресирани да на њима јашу почетници па је због тога и основао школу јахања.

Сретен Малиш

„Мој коњички клуб носи име „Бијесни вранац“ али коњи нису бијесни, то је метафирично, већ напротив мирни па их је лако јахати, „ објашњава Малиш.

У село Врбницу сваки љетни дан долазе туристи. Малиш за њих организује рекреативно  јахање на коњима до  Орловачког, Бијелог и Црног језера гдје се проведе цијели дан.

„Нема, мени се чини,  земље из које нису долазили туристи у Врбницу и јахали на мојим коњима. Често им носимо и терет или се претворим у водича како би им показао све оно лијепо што Зеленгора има, „ вели Малиш.

Преостали становници Врбнице специјализовали су се да туристима обезбједе лијеп одмор. За њих се припрема домаћа храна, спавају у собама које миришу на љековито биље и лучевину а Малиш им угођај увећа  јахањем коња.

„Немам ти ја неке посебне рекламе. Само фејзбук страница, број телефона и то. Највећа реклама ми је препорука од оних гостију са којима сам се дружио и учио их јахању. Они преносе један другом па има се број из године у годину увећава, „ додаје Малиш.

Кад није на јахању овај вриједни човјек припрема храну за своје вољене животиње, обилази их и тимари.

„Коњи су дивне племените животиње. Осјећају пулс човјека, газде а кад се нађу на путу или странпутици не требају им команде. Никад ми се није десило да неко од туриста падне са коња и недајбоже се повриједи, „ истиче Малиш.

Ако вас, случајно, пут наведе у зеленгорско село Врбницу потражите Сретена Малиша. С њим и његовим племенитим животињама дан ће вам проћи као трен. И вратићете се кући оплемењени, освјежени и пуни снаге и са мишљу да није све у асвалту и градским улицама и да живот у царству лишћа и трава може бити итекако лијеп.

М.С Р.Т.

Прочитајте и...