СЛИКЕ ИСПОД КРОВА ЦРКВЕ БРВНАРЕ У ВАГАНУ

ВИШЕГРАД – Најљепша сликарска дјела настала су кад се сликар док је стврао заогрнуо њедрима природе.

Умјетници тврде да се магична моћ природе преноси на ствараоца док  он осјећа њен дах и пулс што му даје додатне импулсе да утиске обликује и пренесе на сликарско платно.

Сликари на окупу у Вагану

Још ако се чари природе  поклопе са портом неке светиње, цркве брвнаре , гдје у царству мира и душевног спокоја, уз мирис воска и тамјана  и милозвучни јек звона онда нема бојазни да ће нићи ново и непоновљиво умјетничко дјело.

Такав осјећај имали су сликари сабрани на првој ликовној колонији  у порти цркве брвнаре у селу Вагану гдје су на бјелину платна преносили оком виђено и руком доживљено.

Монах Серафим и Драго Вучић

И сама мјеста гдје су, одједном, једног јутра никли штафелаји била су необична. Под настрешицом брвнаре из чијих ребара још цури миришљива смола, испод греда још незавршеног дрвеног звоника, у сјенци црквеног конака, испод крошњи старе шљиве пожегаче  замирисале су боје и четкица је плагано почела да клизи по затегнутом платну.

Инспирација

И као што то обично бива, кад се човјек нађе под окриљем православних светиња, испод киста сликара назиру се иконе са ликовима светаца, духовних отаца , призори из светих књига али и оно што у тренутку док умјетник ствара важно за њега и српски род.

„Амбијент је прелијеп, природа очарава, то ми даје енергију да завршим икону Светог архангела Михаила за иконостас цркве брвнаре у чијој хладовини цртам.  За иконостас овог храма досад сам већ урадио иконе Исуса Христа и Пресвете Богородице, „ објашњава сликар Драго Вучић из Билеће.

Под настрешицом цркве брвнаре

Сликар Бранислав Ковачевић из Пала опхрван је недавним догађајима са освјештавања и отварања музеја у Старом Броду па је одлучио да и он на свој начин да допринос том догађају.

„ Видите ово је препознатљив кањон Дрине на овом мјесту, са овим стијенама около а у ријеци сам насликао чамац црвене боје који симболизује мученичко страдање  више од 6.000 српске најачи које су овдје у априлу 1942.године усташе звјерски убиле. Крст на чамцу је бјеле боје а симболика је јасна – спасење душа њихових“, каже Ковачевић.

Са сликарима је и иконописац Ненад Деспић и још двојица оних који то желе да постану.

Монах Серафим из манастира Светог Николе у Добрунској Ријеци каже да је идеја о овој колонији настала док су сликари , у оквиру Саборовања ликовних умјетника у Виешграду, сликари у порти манастирској.

„Вучић и Ковачевић су радили и на фрескописању храма Светог Николе а онда смо одлучили да дружење наставимо овдје бар неколико дана колико њима вријеме дозвољава, „ каже монах Серафим.

Црква брвнара у Вагану

Фотографије и видео записи са ове мини-колоније брзо ће стићи до оних које сликарство, храмови и скоро нетакнута природа интересују.

Многи ће сигурно пожељети да овдје дођу и својим кистовима овјековјече храм и његову порту али и њену околину. 

Бранислав Ковачевић

Ликовну колонију и дружење сликара у Вагану  уприличило је монаштво манастира Светог Николе у Добрунској Ријеци.

Р. ТАСИЋ

Прочитајте и...