ПИСМО БРАТА СЛОБОДАНА

Повремено ћемо на сајту „Вишеградске вијести“ објављивати писама, пјесме пјесника Слободана Ристовића. Они који воле поезију и лијепу писану ријеч нека читају а они којима то није по вољи нека помакну прстом на телефону или мишом на рачунару.

Слободан Ристовић

Данас су Оци, хвала Богу што ме стави међу те

Брате, мислио сам да ти пишем, као што се пишу писма. Али речи по своме.

Немам ништа посебно  да ти кажем. Мора да сам негде прокинуо па ми мисли увиру,..

Гадна година, 

Недостају ми многи људи, пријатељи. Поумирали. Преселили. Окренули лист крштенице.

А, и ја сам ћати на асталу.Оном што пљунчи плајваз.

Није ме стра’. Више бринем о дрвима. Обућа ми је добра. Немам рупа на ђоновима, а и стопала као да су се смањила. могла би у један опанак. Купио сам гумењаке, пироћане. Нисам одсекао каише. Ландарају. Нешто ми мило, што сам никакав…

Опет сам почео да певам, оне старе песме из детињства. И да се сам себи смејем, и ругам крејама….

Пишем или раскопавам теме. Имам рупа на глави за два воћњака.

Пишем.

не читам много. Памтим мало.

Повремено оплакујем живе. Мртви су се снашли. 

Кад си стар, више имаш суза од мокраће. Тако је то свакоме, само што то крију.

Размишљам и о тајни љубави. То је можда дознака свему, и сведок свету..

Јави се. Знам да ти се све мање јављају они, оји су ти ваздан досађивали, тапшали те и хвалили. Не љути се. У сваком човеку је бар по једна лисичија јама.

Вукови су за мраз и јауковину. 

Волим ја Тебе. Заслужио си то поштовање, а и кад бих те слагао, не би био грех. Мајке су нам захвалне и за такве речи, поготово ако су на небу,

Ето. Нећу да ти помињем оне због којих гризем нокте.

Твој, Слобо.

Дана су Оци. Хвала Богу што ме стави међ те.

Слободан РИСТОВИЋ

Прочитајте и...