О ХЉЕБОНОШИ И ХУМАНИТАРЦУ ЖЕЉКУ ВИДАКОВИЋУ

Помоћ добротвора  најпотребнија је дјеци, старим и усамљеним и болесним.

Добротовори су људи голубијег срца, који дио себе и слободног времена дају другима да би им  уз знак захвалности био подарен осмјех, топла људска ријеч и искрен благослов.

И ништа више.

Један од таквих је Жељко Видаковић из Штрбаца, хармоникаш по занимању, весељак по опредјељењу, отац троје дјеце успјешних спортиста, који се одлучио  да усамљеним старицама и старцима  на кућни праг, бесплатно, доноси – хљеб наш насушни.

Хљеб на кућном прагу

Сваке недјеље ујутро Видаковић, кад добије хљеб из пекаре у Прибоју, сједа у ауто, и по тачном распореду долази пред куће старих и изнемоглих, који га с радошћу чекају да има испоручи залихе  за недељу дана.

“Почео сам ово да радим прије седам година и радићу док иједан старац или старица буду живи, ” почиње причу овај необични хуманитарац показјући пуне гајбе најважније животне намирнице.

Вели да се одлучио да помаже јер од Бијелог Брда до Вишеграда у селима нема ни једне продавнице прехрамбених производа и то  у дужини од двадесетак километара.

“Уживам гледајући како ме тачно у одређено вријеме, с осмјехом и чежњом, старци чекају поред пута “да приме своје следовање”. Успут се помало испричамо, они се изјадају о својим начешће пензионерским бригама а вишак хљеба ставе у замрзивач и тако до следећег мог долазска, “објашњава Видаковић.

Хљебом али и осталим потрепштинама Жељко опслужује тренутно око двадесетак  стараца и старица.

“Да наточим гориво помегне ми често архимандрит манастира Светог Николе у Добрунској Ријеци  Јован Гардовић који, је , на свој начин увијек на услузи овој категорији људи и жена, ” истиче Видаковић.

Жељко се спријатељио са својим старинама, он је први који им у недељно јутро закуца на врата и поздрави их са “помози Бог” или “добро јутро”.

Јутарња кафа

Попшто се доброчинство добрим враћа многи од њих га зову на прву јутарњу кафу, обавезну ракијицу  “јер ваља се за празник”, а често му у руку тутну оно што имају у кући – суву воћку, јабуку зечушу, наполитанку или једноставно  коцку шећера.

“Они су ти који знају све о мени, као и ја о њима, радујусе са мном својим радостима  или тугују с мојим тугама. Најтеже ми је кад јаве да неко од њих заувијек напустио овај свијет. Прислужим свијећу у манастиру за покој њихове душе и то је све што за њих још  могу учинити, ” прича овај хуманитарац.

Жељко хљеб развози у села Вардиште, Добрунска Ријека, Добрун и Босанска Јагодина.

Тог недељног јутра, кад смо заједно са Жељком развозили хљеб обишли смо старца Вељка у Босанској Јагодини, Сава Јовичића у насељу Колонија у Добруну затим  Фатиму Башић и још неке у том мјесту,  и Ружицу Куљић у Вардишту као и старине у Добрунској Ријеци.

” Сви ти дивни усамљени људи ме благосиљају, поздрављају моје најмилије, желе ми све најбоље у животу и то ми је статисфакција  за све ово што чиним, ” закључује причу хуманитарац  стављајући два сомуна под настрешицу излетишта Чаролија у Врадишту, јер је његов пријатељ Чедо Јовичић тог јутра приспао.

Жељко Видаковић је човјек који је прије неколико година пронашао изгубљени кофер са више десетина  хиљада  долара. И што је за њега нормално, вратио је сваку новчаницу у поседњи цент. Није тражио награду.

Р. ТАСИЋ

Прочитајте и...