О ЗАБРАНИ И О ОДОБРЕЊУ ГАЈЕЊА КОЗА

ВИШЕГРАД – Дописници републичких дневних новина из Вишеграда јавили су крајем јануара 1984.године „да се након измјене Закона о држању коза из маја 1982. у БиХ обезбјеђују услови и законске основе за гајење коза о чему ће конкретну одлуку  донијети скупштина општине.“

Чекала се одлука Скупштине општине

Тадашња Основна организација коопераната „Жупа“ из Прелова поднијела је захтијев општини да јој одобри  да се не овом подручју могу гајити козе.

Скуштина општине је донијела одлуку да један сточар може имати највише стотину коза.

Да подсјетимо.

Закон о забрани гајења коза у Југославији је донешен 1947.године када су сточари и скоро свако сеоско домаћинство имали укупно три милиона коза.

Тако је над козама извршен прави геноцид а сељака који се оглушио о закон и забрану чекала је казна затвора.

И шумари су имали одобрење од власти да убију сваку козу коју је сељак сакрио мада су то, причали су ,  избјегавали.

На крсној слави Јовањдану домаћин Милош Јевтић из села Станишевца , шездесетих година прошлог вијека  осврћући се да међу гостима нема доушника милиције, је више рецитовао него пјевао.

„Друже Тито, добро наше, газда и сад коња јаше а сирома козу има, она му се одузима“.

Била су то чудна времена јер нигдје у Европи тада а ни касније није постојао закон о забрани држања коза.

Р. ТАСИЋ

Прочитајте и...