О ДУШАНКИ УГРИЦА КОТУР АУТОРУ РОМАНА „ ЗАГОНЕТНА СОБА“ И „КАО МЕЛЕМ НА РАНУ“

    На прошлогодишњем списку књига за НИН ову награду за најбољи роман године нашао се и роман „Загонетна соба“, ауторке Душанке Угрице Котор.

Лако смо је на пронашли на ФБ страници и позвали да је представимо широј читалачкој публици. Њу смо овдје, у овом нашем крају, у Вишеграду   већ упознали када је била промотер слијепом књижевнику Срети Вучковићу. Већ тада је знатижељна публика осјетила неки жар која је ова енергична жена у себи има. И били су директни са питањима шта она пише. То је за њу било надахнуће.

Душанка Угрица Котур

 Сјела је за писаћи сто и почела. Редале су се реченице и ријечи су само извирале из њене племените душе. Исписала је тридесетак прича и све то послала књижевнику Слободану Ђуровићу у Београд. Он се осврнуо на дјело, рекао да настави даље да пише, да је писмена и надарена. За тај подстрек одужила му се спонзорством за његову наредну књигу.

   Кад је завршила те приче, стрпала је  рукопис у ладицу и дала име књизи „Као мелем на рану“ и оставила га да чека.

  Нови порив се појавио и почела је да пише роман „Загонетна соба“. Кад га је довршила, пронашла је на интернету удружење писаца Литерарни круг „Златно перо“ у Швајцарској и окренула број предсједнице, познате и признате књижевнице Милке Кајганић.

   ” Требало ми је три дана да скупим снагу и да се са бојазни представим ко сам и шта пишем и молим како да ми се помогне, мени почетнику. Учланила сам се у удружење и Милка ме је сваки дан бодрила, прочитала критички моје странице и одушевљено ми рекла да ће ми бити лектор за оба двије књиге. То ми је био вјетар у леђа и ја, на њену препоруку, послах Михајлу Орловићу у Бања Луку рукописе. Кад сам добила рецензије, схватила сам да имам и талента, снаге и воље, да исписујем странице у којима сликам моје, никад до сада исписано и опјевано, Поткозарје. Давно је Ћопић  приближио  те дичне Крајишнике читалачкој публици. Сада  хоћу да истражим дух тог нашег поносног народа и да га представим у Европи. Зато сам оба двије књиге превела на њемачки језик и Као мелем на рану већ се успјешно продаје. Чекам „Графид“ штампарију из Бања Луке да ми и та књига дође па да, првенствено Швајцарци, упознају моју јунакињу Данку и кроз њу менталитет Крајишника. И да новце за издавање књига остављам ту, нашем народу.

Насловнице књига

   Душка не мирује. Поред њеног посла у патронажној служби и ноћи које проводи уз кревет болесног човјека, има снаге да, у мрклој ноћи, нађе времена против несанице. Ту је њено Поткозарје  које не само да је буди, него јој не да, да је умор у ноћи не савлада.

   Прије два дана одржана је у „Златном перу“ и годишња изборна скупштина. Потпредједница и секретар Сава Гајић Ивић предложила је да Душка, како је од миља зову, преузме ту функцију. Да подмладе удружење, да имају времена да је науче друштвеном раду и да тако удружење писаца „Златно перо“ у Швајцарској препусте млађим писцима, да се не угаси. Одлука је донесена једногласно  са похвалом Сави на том приједлогу јер су сви процијенили да долази права особа на право мјесто.

В.В.

Прочитајте и...