ОЧИ СУ СРЦЕ ПОРТРЕТА

ВИШЕГРАД  – Дарко Пољчић је ученик деветог разреда Основне школе „Вук Караџић“ у Вишеграду. Са 14 година сам себи зарађује новац за џепарац и изласке у град. И то све захваљујући урођеном таленту за сликање. Ово је његова прича.

Дарко Пољчић

„ Мој хоби је цртање, тим највише волим да се бавим. Од малих ногу сам почео нешто да шарам оловком. Озбиљније то радим од прошле године. Највише волим да цртам  портрете људи који мене инспиришу .

На сликама су обично и неке поруке . Све то радим бојицама и оловком, „ почиње своју причу овај оштроумни дјечак.

„Инспирација ?“

„Занимљиво је да ми инспирација долази  баш тада кад имам пуно обавеза а најчешће стварам увече, „наставља млади ликовни умјетник.

„ Узор ?“

„Немам неки узор, не желим да се угледам на некога па да изгубим своју оригиналност, „ кратко одговара Пољчић.

„Вријеме израде портрета?“

„ Портрет Његоша сам радио више од три сата али зато за остале ми треба три пута више времена, „ наглашава овај ученик завршног разреда основне школе.

Како насликати лик ?“

„Анализирам дуго лице онога кога трба да насликам. Очи су ми најбитнији детаљ на портрету, „ вели Дарко.

„А наруџбе, зарада, купци ?“

„Озбиљније сам портретисао и од тог новца себи зарадио први џепарац а касније ми се то омилило. Купци су маме и тате својих малешних синова и кћери. Пошаљу ми телефоном фотографије са којих скидам оловком ликове на папир. Задовољни они, задовољан ја, „ завршава причу Пољчић.

         Дјечак из вишеградског насеља Липа планира да догодине упише Умјетничку школу у Ужицу. И да тако овјери свој таленат.

Р. ТАСИЋ

Прочитајте и...