ОД СНА ДО ВЕЛИКИХ УМЈЕТНИЧКИХ ДЈЕЛА

ЧАЈНИЧЕ – Грађани Чајнича су од малих ногу свјесни поред које православне светиње живе, чудотворене иконе Пресвете Богородице, чајничке Краснице коју је према предању насликао апостол Лука.

Ова икона и други свеци су  трајна инспирација и за самоуког дуборесца и склуптора Вула Војновића, из овог градића на падинама планине Цицељ,  који је свој раскошни ликовни таленат почео да користи тек прије четврт вијека у четвртој деценији живота.

Вуле Војновић, ликовни умјетник

„дошао је човјек и наручио велику склуптуру чајничке Богородице. Мало сам се замислио, пошто то треба први пут да радим а и не знајући колико ми времена треба да изрезбарим лик Краснице. Пото сам био запослен трачао сам са радилишта и одмах хватао длето и други и комад дрвета. Било је говото за петнаестак дана а последњу ноћ израде нисам спавао једва чекајући да видим како ће изгледати, „ испричао је Војновић.

Војновић је, према његовим ријечима, на чудан начин и почео „да ђеља у дрвету „и то послије чудног сна и   још чудније поруке.

„Уснио сам једне ноћи да резбарим на парчету дрвета распеће Христово. Кад сам га у сновиђењима завршио крст се претворио прво у злато и онда растопио по мом тијелу. Било је то необично предсказање а супруга је кад је чула шта сам сањао рекла да и треба да то урадим. Био је то почетак мог озбиљног бављења умјетношћу, „каже дуборезац из Чајнича.

Ликови светаца, које преобразује у дрвету од јавора, храста, трешње крушке  али и  људи животиња и предмета употребне вриједности  умјетнику из Чајнича се једноставно насликају на празнини коју он само својим надахнућем и рукама претвара у дјело .

„ Сједим гледам у зид или плафон, у пејзаж испред или у неко дрво у шуми. И одједном на њему видим лик свеца или неку другу фигуру. Осјетим сваку црту чудесног виђења и онда брже у атељеу исцртавам алатом то као да копирам неки цртеж, „ објашњава Војновић.

Боравак у Италији ,  дружење са тамошњим умјетницима, разгледање дјела великих мајстора као и предзнање о сликарству које му је од дјетињства усађивао старији брат, сад познати сликар, помогло је Војновићу да дубље уђе у свијет умјетности али и да више вреднује своја дјела.

„ У тој земљи у Фиренци сам продао неке своје радове по за мене великој цијени. Дивили су се њима и питали ме гдје сам завршио академију. То ми је био подстрек за убудуће, „ испричао је Војновић.

Поред икона дуборезац из Чајнича прави и часне престоле за цркве, гусле, намјештај, столарију али све са својим непоновљивим печатом који оставља у досад невиђеним детаљима.

Његова кућа на узбрдици у близини храма у Чајничу је прави мали музеј завршених и незавршених умјетничких дјела . Одише мирисом дрвета и тамјаном , зрачи љепотом и топлом ријечју умјетника коме снови постајуу стварност.  

Фото : Маријана СИМАНИЋ

Р. ТАСИЋ

Прочитајте и...