НА СВЕЧАНОСТИ У СОПОТНИЦИ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА МАРИНЕ СТУПИЋ “ШТАМПАНЕ СРБУЉЕ ЧУВАРИ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ”

НОВО ГОРАЖДЕ – У оквиру свечаности поводом обиљежавања петсто година „Горажданске штампарије“, 15. јуна 2019 . је у Доњој Сопотници (Општина Ново Горажде), у порти цркве Св.Ђорђа, отворена изложба дјела насталих у оквиру Првог саборовања графичара, чији су радови посвећени овом јубилеју.

У присуству бројних гостију, домаћина општине Ново Горажде и већег броја мјештана, изложбу је благословио Његово Преосвештенство Митрополит Дабробосански Господин Хризостом, чиме су свечаности обиљежавања пет вијекова од штампања прве службене књиге „Службеник“ из горажданске штампарије званично и отворене.
ЈУ Народна библиотека „Просвјета“ Рудо дала је и свој допринос обиљежавању овог јубилеја објављивањем рукописа Марине Ступић, из Штрбаца, под насловом „Штампане Србуље чувари културне баштине“. У овој књизи, између осталог, дат је преглед рада српских штампарија, међу којима и Горажданске, које су радиле при манастирима у веома тешким условима турске окупације.
Ова књигу директор библиотеке Предраг Остојић уручио је митрополиту Хризостому и представнику општине Ново Горажде, као покровитељу и организатору ове манифестације.
Током јула мјесеца 2019, књига Марине Ступић биће представљена у Новом Горажду и Рудом у оквиру „Петровданских свечаности

Рекли су о књизи

О књизи Марине Ступић, „Штампане србуље – чувари културне баштине“

Ријеч издавача

У настојању да подржи младе истраживаче, који су  наставили научно-истраживачки рад после основних студија, ЈУ Народна библиотека „Просвјета“ у представља јавности један изузетно вриједан рукопис  Марине Ступић „Штампане србуље – чувари културне баштине“.

Овај рад је у ствари допуњен и обрађен мастер рад Марине Ступић, који је она одбранила на мастер студијама на Одсјеку за општу књижевност и библиотекарство Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Случај је хтио да се штампање овог рада поклопи са обиљежавањем јубилеја 500 година „Горажданске штампарије“, која је 1519. штампала своју прву књигу „Службеник“, а која је радила у изузетно тешким околностима турске окупације средњовјековне Босне и „земље Херцега од Светог Саве“, Стефана Вукчића Косаче. Тада су специфични услови живота под турском влашћу премјестили културни живот у просторе преосталих манастира и цркава, које је само привремено заобишла судбина готово цјелокупне српске културне баштине, која је тих година била препуштена на милост и немилост исламских освајача.

       У таквим околностима манастири су постали средишта српског штампарства и подарили нам књиге изузетне вриједности, које су нас сврстале у сам врх европске културне баштине. Међу тим књигама су  и  србуље,  старе рукописне или штампане црк-вене књиге из старих српских штампарија, које нам без сумње  свједоче о вишевјековној српској културној баштини, њеном  богатству и значају за очување српског идентитета до данашњих дана. 

Предраг ОСТОЈИЋ

.      Из рецензије:

          Марина Ступић проучава књигу у њеном у историјском, економском, социолошком, религијском, политичком, културном и умјетничком значењу и развоју. Самим тим, сумирање познатих историјских и научних чињеница послужило је као основа за даља и сложенија вредновања и разумијевања ове мултидисциплинарне теме.

          Када је ријеч о садржинским, језичким и палеографским карактеристикама, подједнако се обраћа пажња на значај старих штампаних књига како за историју језика, писма и књижевности, тако и за ширу културну историју Срба.

          Говорећи о штампарским и умјетничким елементима књигâ назначеног периода, ауторка указује на узајамне везе српских штампарија, као и на утицаје које је на нас вршило инострано штампарство, и то, међу првима, венецијанско. Ако је (а јесте) Мајнц колијевка штампарства, онда је, без сумње, Венеција колијевка српског штампарства. Ради подсјећања, поменућемо да је прва штампарска опрема купљена у Венецији и допремљена на Цетиње, гдје су, у периоду између 1493. до 1496. године, угледале свјетлост дана српске инкунабуле. Због географске погодности и културолошког значаја, Венеција је и у XVI вијеку наставила да едукује и потпомаже развој српске штампарско-издавачке дјела-тности.

Са отварања изложбе

          Према савременим прописима о заштити културне баштине, књиге о којима се говори имају статус старе и ријетке библиотечке грађе и уживају посебне мјере заштите и конзервације. Имајући то у виду, Марина Ступић наглашава значај фототипских издања штампаних србуља за очување и афирмацију националне историје и културе.

          Истраживање и описивање књига старих српских штампарија безболан je и ефикасан начин да се отму од заборава непроцјењиви културни изданци. Књиге су продукти духовне културе и одраз интелектуалног капацитета једног народа. Истовремено, оне су и физички објекти, који настају удруженим снагама аутора, приређивача, редактора, илуминатора, издавача, штампара, књижара итд. О свему овоме, и више, студиозно пише Марина Ступић у дјелу Штампане србуље-чувари културне баштине, које са изразитим задовољством препоручујемо за штампу, као вриједан прилог историји српске културе.

                                                            Доц. др Радославка Сударушић

Прочитајте и...