КО ШТЕДИ СРЕЋУ ЗА СТАРОСТ ГРАДИ

На веш машини једне отмене градске госпође агент осигурања угледа   касицу прасицу. Кријући мућну  – пуна. Пита  срамежљиво госпођу шта ће касица у купатилу на веш машини а она спремно одговори.

 „Кад год машина заврши једно прање  у касицу убацим по једну конвертибилну марку. И кад ову справу која домаћицама олакшава живот  `изда снага и стигне у старо гвожђе` за тај новац купим нову веш машину. Ето, тако ја штедим, рече времешна госпођа.

Сигурност

Позната је и она анегдота о домаћину , који је новац мукотрпно зарађен у иностранству крио од жене – и оџаку. Стиже хладан јесењи дан његов супруга  да мало загрије кухињу потпали ватру у  шпорету и сва уштеђевина кроз дим оде у небо. Причало се да се овај несрећеник послије вијести о томе убио.

`Наши људи штеде новац у кућама , одвајкада, у сламарицама, душецима, вуненим чарапама, у зидовима, испод патоса,` прича о својим искуствима агент осигурања. И кад му нешто хитно затреба, завуче руку у чарапу, узме колико му треба и сам себи каже – вратићу кад будем имао . Нажалост никад не врати  `позајмљени суму` јер, забога, искрсне нешто ново за што су паре потребне и тако мало помало чарапа све тања док се у њу не уселе и изгризу је мољци, ` смјешка се агент осигурања.

Агент нам је испричао и причу како се Јевреј осигурава штедњом. Каже, рецимо, добије плату 500 евра, сједе набаци на папир трошкове струје, воде, комуналија, хране, одјеће, школарине, излазака и осталог и цифра буде и 550 евра. Онда он од свега помало одузме али не од једног, од штедње која увијек мора бити 10 одсто од добијене плате. Тако осигурава себи новац за старе дане.

`Кад нашег обичног човјека питаш штеди ли у банци, код неког осигурања или упопште одговор је скоро исти – немам пара ни за нормалан живот шта да штедим. А да упиташ у западним земљама неког да ли штеди на било који начин то би за њега била – увреда, прича агент осигурања.

Подсјети нас агент осигурања да кад човјек умре дођу комшије, пријатељи, родбина донесу по флашу ракије, кесицу кафе, килограм шећера да помогну ожалошћеној породици. Али ако је човјек осигуран осигуравајуће друштво ће `донијети` његовој породице уштеђени новац тако да ће његова дјеца моћи да се школују и стану на своје ноге.

У предратно вријеме и људи који нису штедјели били су на неки начин осигурани од државе која им је дјеци плаћала школовање, студентима давала кредите и стипендије, обезбјеђивала стално запослење, омогућавала да добију стан или направе кућу. У новим друштвеним приликама скоро све се то плаћа из сопственог џепа. Зато је спас у штедњи и полиси животног осигурања.

`Ако дјетету на бабинама поклоните прву полису осигурања студент ће имати новац за читаве студије. Ако уплаћујете осигурање док радите не бините за добру пензију, уживаћете у стаости као они странци, који у позним годинама живота долазе као туристи и у наше крајеве пуни новца и елана за живот, ` поручују агнети осигурања.

Агенти осигурања на овим просторима нису, кад први пут бану у кућу домаћина , добро дочекани.

Касније ти људи, кад се схвати смисао штедње и осигурања и покажу се његови ефекти, постају кућни пријатељи.

Агент осигурања са којим смо саткали ову причу испричао нам је своје искуство.

`Најави се једном неки наш познаник да ће нам доћи на кафу. Он нам тада понуди полису осигурања. Прихватисмо. Још се обучих да будем агент осигуравајуће куће. И како је мој друг усрећио мене тако  сад усрећавам друге људе осигуравајући им спокојно треће доба, ` исприча нам агент осигурања.

У једном граду у Републици Српској праву смисао осигурања и штедње  најбоље су схватили свештеници. Сви имају полисе. Зашто. Зато што су на вријеме утувили у главу да ће им свештеничка  пензија бити мала и зато се новцем треба осигурати док га има.

Поруке су јасне. Није животно осигурање него животна сигурност.

Људи мисле да ће нешто добити само под условом да им се нешто деси а десиће се да немају довољно новца  кад им буде највише требао а то је у трећој животној доби. И имаће га. Ако штеди.

И на крају, стара народна пословица – ко штеди тај више вреди.

Радоје ТАСИЋ

Прочитајте и...