КЛАНФА ИЗ ЋУПРИЈЕ

Познато је да су неимари градећи Ћуприју на Дрини у Вишеграду камене блокове, седру, везивали гвозденим кланфама затопљеним оловом.

Приликом једне санације ограде моста Мехмед-паше Соколовића вишеградски сликар и сакупљач старина Хаџи Бранко Никитовић је пронашо једну зарђалу кланфу и сачувао је.

Сусревши,  једном,  пјесника Благоја Баковића поклонио му ју је објаснивши и њену намјену. Није ни слутио да ће се о кланфи родити пјесма.

Ћуприја на Дрини

КЛАНФА СА ЋУПРИЈЕ НА ДРИНИ

/Хаџи Бранку Никитовићу/

Кад  Дрине не беше под мостом

И кад оно Вишеградом тражих Бога

Па себе на свету угледах гостом

Ту на дну корита и себе и свога

Затекох са ћупријом на небеси

Са луковима од сна горе над главом

Са сликом која када се деси

Нагло помеша сан са јавом

Наиђох на кланфе попадале

Господе откуд се створи та

Мука неимарска по дну корита

Које су вековима скупа доле

Та справа за ме нова

Поста од једном сасвим жива

Везаше језик каменова

Са реченицама Андрић Ива

За време што беше мало ту прије

Зове већ неког по дану белом

Да све што је отишло одавде скелом

Врати се натраг преко ћуприје

Да оку које туга предуго смара

И крилу што сузи сепетима

Врате главице преко самара

Што се љуљају у сепетима

Да виду празном смањи гора

Поврати везира бега и пашу

У сиротињу поносну нашу

У крило мајки јањичара

Да се присети боје звука

У гласу свога рођеног брата

Да му се следи на сабљи рука

Пре него му се докопа врата

Те ране не срасле и сад боле

А сустигле су их нове младе

Нека си проклет свуд Стамболе

И сваки на свету Цариграде

Јер ако не личи на оне тмуше

Када је Дрином клизила скела

Али јањичарске у браћи душе

То су ваша модерна дела

И кланфа која векове спаја

Зарђала од у крви данка

У знак божанске љубави без краја

Од Никитовић Хаџи Бранка

Поклон је који са дна Дрине

Улази ево у ову песму

Као што долази вода у чесму

Да жеђ тишине у стих скане

                                                           Благоје БАКОВИЋ

Прочитајте и...