КАРАКЛИЋЕВЕ ФОТОГРАФИЈЕ СУ ПРИЧЕ О КОЛИБАМА

Кад човјек једном заволи село њему се увијек враћа и остаје му вјеран до  краја живота. Такав је Милош Караклић из села Заовина, сад живи и ради у Ужицу, који је урођени дар за умјетничком фотографијом усмјерио селу и сељаку и пејзажима планина Таре, Златибора и Златара.

Милош кроз објектив фотоапарата види и оно што други не виде па им фотографијом преноси.

Он није равнодушан ни према величанственим грађевинама и њиховој љепоти као што је мост Мехмед-паше Соколовића на Дрини у Вишеграду

„ Свјетло и сјена се на старој ћуприји стално мјењају, просто из трена у трен. Да би снимио добру фотографију потребни су и посебни услови. Све може стати у добру слику и јутарња измаглица над оградом  ћуприје, и магла као тијесто, преливање таласа на зидовима лукова или кад она бљешти на јулском синцу“, каже Караклић.

Његови фотоси су мелеми који лијече и окрепљују, бљесци који подижу расположење, заустављерни тренуци времена који буде носталгију за прошлим и жељу за поновнии одлазак  одлазак у природу.

„ Очаравају ме старе куће брвнаре посебно у планинама . Те куће су праве читанке, у којима се чита колико је чељади у њима током косидбе боравило, шта су јели и пили а котари и кућице чуваркуће како су бранили стоку од вукова и медвједа, „ прича Караклић.

Дјело овог умјетника аматера није остало незапажено. На бројним фестивалима фотографије Карклић је „покупио“ много награда. Каже да за добру фотографију и не треба нека врхунска опрема.

„Многи кажу да за добар фотос треба врхунска техника што није тачно  а то потврђују старе фотографије, „ истиче Карклић.

Новинар и фотограф Јасмина Петковић из Бајине Баште каже да је фотограф из Ужица мајстор свјетла и сјенке.

„ Он слика и крај из кога сама потичем а он је за мене репрезентативни представник фотографа природе, „ наводи Петковићева показујући и своје умјетничке фотосе.

Караклићева жеља је да постави изложбу фотографија на вишеградској Ћуприји.

„ Ово је најљепши у природи изложбени простор и набајнија природна галерија посебно  око софе ћуприје, „ тврди Карклић.

„Фотоапарат је нераскидиви дио мог живота, фотографија бљесак из дубине  душе а зато једини потребно да ми   небо буде  граница,“ каже овај ужички умјетнички фотограф.

Р. ТАСИЋ