КАД СЕ ФУДБАЛ У ТАСИЋИМА ИГРАО

ВИШЕГРАД – Генерације Тасића момака играле су фудбал на ливадама у Тасићима.

Нормално, кад се ливаде покосе и њихови власници то дозволе.

Старији су га играли лоптама крпењачама а већ седамдесетих година долазили смо до правих фудбалских лопти.

Утакмице између момака из заселака села Бијеле игране су у Дерачама, Пискавицама, у Отави а највише на Дубу.

Дуб је био Богом створено мјесто за утакмице и турнире јер се ливада није косила.

Дрвене стативе од борових стабала брзо су добиле и мреже које смо ручно плели а линије обиљежавали кречом.

Ту су игране и “међусеоске” утакмице између екипа Тасића, Велетова, Чешља, Црнчића, Добруна, Босанске Јагодине а гостовали су и момци из Вишеграда са својим тимовима.

Једну утакмицу и дружење момака, обично недељом и вјерским празником, покварио је стрина Јово Тасић, кога памте као некадашњег пољара (пољака), кад се изненада појавио на Дубу, усред утакмице и све играче растјерао дрвеним штапом вичући “Није ово вакуфска земља већ моје имање!”

Јово је остарио а утакмице су годинама настављене.

Дуб је превој између села Бијела и Велетова.

Познат је по некрополи стећака.

Причало се да је ту, гдје је било наше игралиште, била православна богомоља коју су турски освјачи срушили и направили чувену кулу у Велетову.

На велетовској страни налазио се и бунар кога је народ , из ко зна којих разлога звао римски.

Дуб је ових дана поново оживио јер су ловци на њему саградили примитивну ловачку колибу.

Р. ТАСИЋ