И ТАКО ОСТАДЕ ПАСТУВ МИШКО НА СВОЈИМ БОРИКАМА

БОРИКЕ  -Прича о чувеној ергели коња арапске и босанско-брдске пасмине  на Борикама код Рогатице је завршена.

Ова године, када је требало да се обиљежи 125 година од њеног настанка, остаће најтужнија у сјећањима многих који су били уктотитељи ових племенитих животиња на ергели, који су с њима побјеђивали на сајмовима и коњским тркама широм бише Југославије, оним који су учили туристе јахању и омогућавали им да уживају у њиховој љепоти.

Остао једини из ергеле

Прије 40 година на пашњацима висоравни изнад Рогатице било је и до 400 расних грла .

Ови љепотани ушли су у пјесме, о њима су снимани филмови, телевизијске репортаже, на Борике се из свијета долазило да би се видјели коњи и уживало у чарима природе.

На ливадама гдје се доскора чуо њисак коња и тутањ копита данас царује тишина а све оне који су се бринули о њима обавила је туга.

Бране Кушић са пастувом Мишком

И последњи  коњи са ергеле су продати  и тиме је она и званично престала да постоји.

Укртотитељ коња, радник на ергели скоро 40 година, Бране Кушић, помагао је новим власницама да преостале `арапе` и `босанце` утоваре у камионе.

Срђан и Дејан из Фоче , једни од нових власника коња из ергеле,  са интересовањем су гледали у кршног делију са Брика. Са утоваром сваког коња из његових груди се отео уздах, а за неким су му у крајичку ока и сузу видјели. Прије него што је камион кренуо Кушић се попео међу животиње, сваку потапшао по сапима и помиловао по глави.

`Питали су ме који ти је од коња најдражи. Показао сам на Мишка, јаког, стаменог и умиљатог коња који се никад од мене није одвајао. Пастув је био међу купљеним животињама. Ова двојица Фочака су се нешто договарали, шапутали, погледали у мене док сам гледао у земљу не вјерујући да ће већ сутра пуста бити боричка поља. Онда ми рекоше. ` Хајде скини Мишка са камиона , твој је. У чуду их погледах и рекох да немам новца да бих купио тако расну и скупу  животињу. `Твој је, поклањамо ти га и потруди се да наставиш његову линију на Борикама. И тако Мишко остаде код мене, ` прича с уздахом и с осмјехом овај укротитељ коња са Борика.

Кушић каже да ће, пошто код неког има већ једна кобила босанско-брдске пасмине, покушати да одржи линију ове сорте убудуће.

Фотографије чувају успомене

Гледамо га док у мањежу, огради од дасака гдје су се деценијама коњи тренирали, командује свом љубимцу. А он као да зна сваку ријеч коју му газда каже. Његова црна грива лебди на вјетру, из ноздрва се вије пара а испод копита пршти камење.

Мишко се онда пропе на задње ноге и зањишта оштро, једном па још двапут као да жели да позове своју дојучерашњу сабраћу.

О коњима и њиховим укротитељима на Борикама се деценијама испредају приче. Као она о Радомиру Станишићу који је одгајио ждријебе Газала, касније му био службени коњ а кад је отишао у пензију, од туге је умро.

Једино на Борикама има гробље коња са ергеле. Ту у брезицима почива и Радомиров вјерни коњ Газал.

РАДОЈЕ ТАСИЋ

Прочитајте и...