ВРИЈЕДНЕ РУКЕ СЕОСКИХ ДОМАЋИЦА

ВИШЕГРАД – Генерације и генерације са ових простора запамтиле су кукурузну проју, кајмак и сир у чанку за чобане, троножац са кога је бака ложила ватру у шпорету фијакеру, вез на бијелој дјевојачкој кошуљи и јелек од срме, штиркање и бијељење платна,  пекмез од шљива пожегача, дрвене кашике и сапун кабаш које су старице  правиле у својој кући или дрвеној колиби.

И што је човјек старији све више се у њему јавља потреба да бар симболично , или у форми сувенира и мидификованог одјевног предмета  врати слике из прошлости организујући манифестације на којима излажу сви они који све ово још увијек производе.

Вриједне руке на Византијском тргу

Једна од њих, под именом „Златне руке Подриња“ одржана је на Византијском тргу у комплексуу Андрићграда у Вишеграду.

Секција кућне радиности Српског соколског друштва „Соко“ из Добруна изложила је на манифестацији радове својих ткаља и везиља који су прилагођени времену у коме су настали.

„Издвојила бих од свих сувенире са мотивима Вишеграда и Ћуприје на Дрини извезене на специјалној подлози, „ рекла је Бранка Чарапић.

Мирјана Драгутиновић из Мокре Горе  је изложила слатка од шумских јагода којим је богата планина Тара, затим мед од борових иглица, разне врсте ракија и џемова.

„Наши сувенири су чувари српске традиције  и амбасадори добре воље пошто путујуу свуда по свету и носе мотиве српских села  и обичаја,  „каже Нада Јовић са Златибора која на занимљивим мотивима на дрвету које јој муж обрађује слика призоре из сеоског живота и то живописним бојама које не могу да не буду запажене.

Драгица Ровчанин из Пљеваља прича да сапуне прави од маслиновог и пламиног уља, соде и воде и све то обогаћује мирисима разних ароматичних биљака,

„Сви наши производи су без конзерванса, као што су сокови, слатка . Најпознатији је сок од малине са руђанских малињака који се производи у сарадњи са Земљорадничком задругом „Увац“ из Увца, „ прича  Далиборака Љубојевић из Рудог.

Породица Батинић из Сокоца је права мала покретна апотека, која како рече газдарица Миланка, производи пуних 26 година.

„ Правимо препарате на бази пчелињих производа и љековитог биља које ако га нема на Романији плантажно одгајамо. То  су лаванда и кадуља. Остало љековито биље беремо у природи на Романији или Херцеговини , „ каже Батинићева.

Далиборак Станојевић из Фоче показује и нуди купцима сокове од шумског воћа са планине Зеленгоре као што су боровница, брусница, купина.

„ Биље сакупљамо на Зеленгори и околним планинама а у понуди имамо хајдучку траву, мајчину душицу, камилицу, пољску преслицу, украто 80 биљних  врста, „хвали се Бојана Владичић из Фоче.

Божо Влачић из Требиња  је успио да сод 700 стабала смокве, колико их има, направи више од 30 производа што је за Гинисову књигу рекорда. Каже да је од смокве све љековито од листа до плода.

Ова својеврсна изложба рукотворина као да је изашла на часак из сахара и сандука за рухо наших бака и мајки и поново бљеснула на јунском сунцу.

Излагало је више од 20 излагача, вриједних руку сеоских домаћица.

Р. ТАСИЋ

Прочитајте и...