ВЕЧЕ КАД ЈЕ СТИХ ПАРАО ТИШИНУ

ВИШЕГРАД – „Вечерас смо чули како  наша пјесма и ритмом прождире тишину, закључили да поезијом можемо објективом наше душе скинути маску на дрвљанику или млади љубичасти младеж на леђима једне  Светлане, „ рекла је на почетку још једног Рецитаторског маратоне ученика Средње школе „Иво Андрић“ професорица Радмила Трифковић.

Она је устврдила да се може на крилима исплетеним од ријечи  одлетјети зачас од Ћуприје на Дрини  до Неретве , могу се успут срести облаци у панталонама, упознати пјесника који се свађа са својим алтер его јер  петља са његовом плавушом  и његовом сину купује сладолед.

Рецитаторски маратон

Вечерас је између школских клупа, уз титрај свијећа , текла ријека стихова,доживјели смо  како се у полумраку сударају алегорије и метафоре, како свијетле очи рецитатора уз јецаје гитаре и носталгичну познату за све генерације забавну пјесмицу  ученика музичара.

Као што се слогови у римама смјењују, пред публиком су стихове редом говориле Марина, Марија,  Луна, Стефана, Марија, Анђела, Јована, па Лука, Андреа, Магдалена, Дејана, Вања, Марија.

Кроз слојеве надахнутих ријечи о љубави и родољубљу, које су покушале да се искраду кроз отшкринуте прозоре и кључаоницу, звониле су мисли Шантића, Капора, Максимовићеве, , Парунове,, па Пушкина, Ахметове, Балашевића, Мојсиловићеве и Мике Антића.

Атмосфера са маратона

Нестварна је тишина била док су ученици говорили стихове. Као  да су се слушаоци клањали бесмртним пјесницима и њиховим пјесмама. Или се присјећали жалосне врбе на Ушћу док им је неко једне звјездане вечери шапутао стихове .

 Из ове учионице испливавала је нада да поезија није на издисају, да стазе поетике не зарастају, да су је вољеле и баке и мајке а воле је и њихова дјеца и да и у овом сулудом времену, слушају.

На необичном маратону сви су рецитатори били побједници јер су побиједили себе у себи , приклонили се поезији,  научили пјесме напамет и и уз то да их рецитују.

Али жири професора био је неумољив. Прво мјесто за рецитацију припало је Андреи Инђић, друго Марији Ђурђевић и треће Дејани Рашевић.

Специјалне награде у виду књиге припале су и Вањи Кокошар и Марији Радојевић.

Жири

Члан жирија професорица Дијана Инђић је рекла да је овај пут новина маратона био и глас публике који је одлучио побједнике.

Организатори су се потрудили да докажу да су пјесма и музика рођене сестре па су стихови текли преко нота које су изводили једна Анђела, један Јован,  и једна Анђелина.

Ако је нама новинарима дозвоиљено да ученицима дајемо оцјене онда су наши рецитатори и организатори  заслужили чисте петице. Оне црвеном оловком на изгужваном листу свеске охрдане у задњем џепу несташног матураната.

Р. ТАСИЋ

Прочитајте и...